Glava 1
1 Solomunova pesma nad pesmama.2 Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina.
3 Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke.
4 Vuci me, za tobom ćemo trčati; uvede me car u ložnicu svoju; radovaćemo se i veselićemo se tobom, spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino; pravi ljube te.
5 Crna sam, ali sam lepa, kćeri jerusalimske, kao šatori kidarski, kao zavesi Solomunovi.
6 Ne gledajte me što sam crna, jer me je sunce opalilo; sinovi matere moje rasrdivši se na me postaviše me da čuvam vinograde, i ne čuvah svoj vinograd, koji ja imam.
7 Kaži mi ti, kog ljubi duša moja, gde paseš, gde planduješ? Jer zašto bih lutala medju stadima drugova tvojih?
8 Ako ne znaš, najlepša izmedju žena, podji tragom za stadom, i pasi jariće svoje pokraj stanova pastirskih.
9 Ti si mi, draga moja, kao konji u kolima Faraonovim.
10 Obrazi su tvoji okićeni grivnama, i grlo tvoje nizovima.
11 Načinićemo ti zlatne grivne sa šarama srebrnim.
12 Dok je car za stolom, nard moj pušta svoj miris.
13 Dragi mi je moj kita smirne, koja medju dojkama mojim počiva.
14 Dragi mi je moj grozd kiprov iz vinograda engadskih.
15 Lepa ti si, draga moja, lepa ti si! Oči su ti kao u golubice.
16 Lep ti si, dragi moj, i ljubak! I postelja naša zeleni se.
17 Grede su nam u kućama kedrove, daske su nam jelove.
Glava 2
1 Ja sam ruža saronska, ljiljan u dolu.2 Šta je ljiljan medju trnjem, to je draga moja medju devojkama.
3 Šta je jabuka medju drvetima šumskim, to je dragi moj medju momcima; želeh hlad njen, i sedoh, i rod je njen sladak grlu mom.
4 Uvede me u kuću gde je gozba, a zastava mu je ljubav k meni.
5 Potkrepite me žbanovima, pridržite me jabukama, jer sam bolna od ljubavi.
6 Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.
7 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.
8 Glas dragog mog; evo ga, ide skačući preko gora, poskakujući preko humova.
9 Dragi je moj kao srna ili kao jelenče; evo ga, stoji iza našeg zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.
10 Progovori dragi moj i reče mi: Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.
11 Jer gle, zima prodje, minuše daždi, otidoše.
12 Cveće se vidi po zemlji, dodje vreme pevanju, i glas grličin čuje se u našoj zemlji.
13 Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.
14 Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom! Daj da vidim lice tvoje, daj da čujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.
15 Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu.
16 Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase medju ljiljanima.
17 Dok zahladi dan i senke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelenče po gorama razdeljenim.
… nastavak knjige …