Bibleuni.com
1
I ušavši u ladju predje i dodje u svoj grad.
2
I gle, donesoše Mu uzeta koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu reče uzetom: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.
3
I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.
4
I videći Isus pomisli njihove reče: Zašto zlo mislite u srcima svojim?
5
Jer šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i hodi?
6
Ali da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe (tada reče uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.
7
I ustavši otide doma.
8
A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima.
9
I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim.
10
I kad jedjaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dodjoše i jedjahu s Isusom i s učenicima Njegovim.
11
I videvši to fariseji govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?
12
A Isus čuvši to reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.
13
Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.
14
Tada pristupiše k Njemu učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?
15
A Isus reče im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik? Nego će doći vreme kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti.
16
Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će se zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti.
17
Niti se lije vino novo u mehove stare; inače mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se sačuva.
18
Dok On tako govoraše njima, gle, knez nekakav dodje i klanjaše Mu se govoreći: Kći moja sad umre; nego dodji i metni na nju ruku svoju, i oživeće.
19
I ustavši Isus za njim podje i učenici Njegovi.
20
I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.
21
Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove, ozdraviću.
22
A Isus obazrevši se i videvši je reče: Ne boj se, kćeri; vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od tog časa.
23
I došavši Isus u dom knežev i videvši svirače i ljude zabunjene
24
Reče im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu Mu se.
25
A kad istera ljude, udje, i uhvati je za ruku, i usta devojka.
26
I otide glas ovaj po svoj zemlji onoj.
27
A kad je Isus odlazio odande, za Njim idjahu dva slepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!
28
A kad dodje u kuću, pristupiše k Njemu slepci, i reče im Isus: Verujete li da mogu to učiniti? A oni Mu rekoše: Da Gospode.
29
Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam bude.
30
I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna.
31
A oni izišavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.
32
Kad oni pak izidjoše, gle, dovedoše k Njemu čoveka nemog i besnog.
33
I pošto izgna djavola, progovori nemi. I divljaše se narod govoreći: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.
34
A fariseji govorahu: Pomoću kneza djavolskog izgoni djavole.
35
I prohodjaše Isus po svim gradovima i selima učeći po zbornicama njihovim i propovedajući jevandjelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.
36
A gledajući ljude sažali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.
37
Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.
38
Molite se, dakle, Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.
Desktop Oglas
Prikazuje se samo na desktopu sa desne strane.
Mobilni Oglas
Prikazuje se samo na mobilnom ispod poglavlja.