Bibleuni.com
1
A Isus pre pashe na šest dana dodje u Vitaniju gde beše Lazar što umre, koga podiže iz mrtvih.
2
Onde Mu, pak, zgotoviše večeru, i Marta služaše, a i Lazar sedjaše s njim za trpezom;
3
A Marija uzevši litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuća se napuni mirisa od mira.
4
Onda reče jedan od učenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:
5
Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?
6
A ovo ne reče što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i imaše kovčežić, i nošaše što se metaše u nj.
7
A Isus reče: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;
8
Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.
9
Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dodjoše ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podiže iz mrtvih.
10
A glavari sveštenički dogovoriše se da i Lazara ubiju;
11
Jer mnogi njega radi idjahu iz Judeje i verovahu Isusa.
12
A sutradan, mnogi od naroda koji beše došao na praznik, čuvši da Isus ide u Jerusalim
13
Uzeše grane od finika i izidjoše Mu na susret, i vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.
14
A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano:
15
Ne boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sedeći na magaretu.
16
Ali ovo učenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu učiniše.
17
A narod svedočaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih.
18
Zato Ga i srete narod, jer čuše da On učini ovo čudo.
19
A fariseji govorahu medju sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.
20
A behu neki Grci koji behu došli na praznik da se mole Bogu.
21
Oni dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreći: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.
22
Dodje Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.
23
A Isus odgovori im govoreći: Dodje čas da se proslavi Sin čovečiji.
24
Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;
25
Koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za život večni.
26
Ko meni služi, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni služi onog će poštovati Otac moj.
27
Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče! Sačuvaj me od ovog časa; ali za to dodjoh na čas ovaj.
28
Oče! Proslavi ime svoje! Tada glas dodje s neba: I proslavio sam i opet ću proslaviti.
29
A kad ču narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Andjeo mu govori.
30
Isus odgovori i reče: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.
31
Sad je sud ovom svetu; sad će biti isteran knez ovog sveta napolje.
32
I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.
33
A ovo govoraše da pokaže kakvom će smrti umreti.
34
Narod Mu odgovori: Mi čusmo iz zakona da će Hristos ostati vavek; kako ti govoriš da se sinu čovečijem valja podignuti? Ko je taj sin čovečiji?
35
A Isus im reče: Još je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.
36
Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekavši ovo Isus otide i sakri se od njih.
37
Ako je i činio tolika čudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;
38
Da se zbude reč Isaije proroka koji reče: Gospode! Ko verova govorenju našem? I ruka Gospodnja kome se otkri?
39
Zato ne mogahu verovati, jer opet reče Isaija:
40
Zaslepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
41
Ovo reče Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.
42
Ali opet i od knezova mnogi Ga verovaše; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;
43
Jer im većma omile slava ljudska nego slava Božija.
44
A Isus povika i reče: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;
45
I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.
46
Ja dodjoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.
47
I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu neću suditi; jer ja ne dodjoh da sudim svetu, nego da spasem svet.
48
Koji se odreče mene, i ne prima reči moje, ima sebi sudiju: reč koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan;
49
Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti.
50
I znam da je zapovest Njegova život večni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče Otac.
Desktop Oglas
Prikazuje se samo na desktopu sa desne strane.
Mobilni Oglas
Prikazuje se samo na mobilnom ispod poglavlja.