Bibleuni.com
1
Tada sav narod Judin uze Oziju, kome beše šesnaest godina, i zacariše ga na mesto oca njegovog Amasije.
2
On sazida Elat povrativši ga Judi pošto car počinu kod otaca svojih.
3
Oziji beše šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija iz Jerusalima.
4
On činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je činio Amasija otac njegov.
5
I tražaše Boga dokle živ beše Zaharija koji razumevaše utvare Božije; i dokle god tražaše Gospoda, davaše mu sreću Bog.
6
Jer izašav vojevaše s Filistejima, i obori zidove Gatu i zidove Javni i zidove Azotu; i sazida gradove u zemlji azotskoj i po Filistejima.
7
I Bog mu pomože protiv Filisteja i protiv Arapa, koji življahu u Gurvalu, i protiv Amonaca.
8
I Amonci davahu darove Oziji, i raznese se ime njegovo do Misira, jer osili veoma.
9
I sazida Ozija kule u Jerusalimu na vratima na uglu, i na vratima u dolu, i na uglu, i utvrdi ih.
10
Sazida i u pustinji kule, i iskopa mnogo studenaca, jer imaše mnogo stoke u dolinama i u ravnicama, i ratara i vinogradara po brdima i na Karmilu, jer mu mila beše poljska radnja.
11
I imaše Ozija ubojitu vojsku, koja idjaše u rat u četama brojem, kako ih izbroja Jeilo pisar i Masija upravitelj, pod upravom Ananije vojvode carevog.
12
Svega na broj beše glavara domova otačkih hrabrih junaka dve hiljade i šest stotina,
13
A pod njihovom rukom vojske tri stotine i sedam hiljada i pet stotina hrabrih vojnika, da pomažu caru protiv neprijatelja.
14
I načini Ozija svoj vojsci štitove i koplja i šlemove i oklope i lukove i kamenje za praćke.
15
I načini u Jerusalimu bojne sprave vrlo vešto izmišljene da stoje na kulama i na uglovima da meću strele i veliko kamenje; i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomagaše dokle osili.
16
Ali kad osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari, i sagreši Gospodu Bogu svom, jer udje u crkvu Gospodnju da kadi na oltaru kadionom:
17
A za njim udje Azarija sveštenik i s njim osamdeset sveštenika Gospodnjih hrabrih ljudi;
18
I opreše se caru Oziji govoreći: Nije tvoje, Ozija, kaditi Gospodu, nego sveštenika sinova Aronovih koji su posvećeni da kade; izidji iz svetinje, jer si zgrešio, i neće ti biti na čast pred Gospodom Bogom.
19
Tada se razgnevi Ozija držeći u ruci kadionicu da kadi; i kad se gnevljaše na sveštenike, izidje mu guba na čelu pred svim sveštenicima u domu Gospodnjem kod oltara kadionog.
20
I pogleda ga Azarija, poglavar sveštenički i svi sveštenici, a on gubav na čelu; i brže ga izvedoše napolje, a i sam pohita da izidje, jer ga Gospod udari.
21
I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i sedjaše u odvojenom domu gubav, jer bi odlučen od doma Gospodnjeg; a Jotam sin njegov upravljaše domom carevim i sudjaše narodu u zemlji.
22
A ostala dela Ozijina prva i poslednja napisao je prorok Isaija sin Amosov.
23
I počinu Ozija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u grobnom polju carskom, jer rekoše: Gubav je. I zacari se na njegovo mesto Jotam, sin njegov.
Desktop Oglas
Prikazuje se samo na desktopu sa desne strane.
Mobilni Oglas
Prikazuje se samo na mobilnom ispod poglavlja.