Bibleuni.com
1
Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava.
2
Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.
3
U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre čuvaju usta njihova.
4
Gde nema volova, čiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske.
5
Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.
6
Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naći.
7
Idi od čoveka bezumnog, jer nećeš čuti pametne reči.
8
Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.
9
Bezumnima je šala greh, a medju pravednima je dobra volja.
10
Srce svačije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.
11
Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednih cvetaće.
12
Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.
13
I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.
14
Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca, ali ga se kloni čovek dobar.
15
Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.
16
Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.
17
Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak.
18
Ludi nasledjuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem.
19
Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.
20
Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.
21
Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
22
Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.
23
U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.
24
Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.
25
Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.
26
U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište.
27
Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih.
28
U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
29
Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.
30
Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.
31
Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.
32
Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti.
33
Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.
34
Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.
35
Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.