Bibleuni.com
1
I kad se približiše k Jerusalimu i dodjoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika
2
Govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.
3
I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati.
4
A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći:
5
Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom.
6
I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovedi Isus.
7
Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.
8
A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.
9
A narod koji idjaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
10
I kad On udje u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to?
11
A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.
12
I udje Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
13
I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.
14
I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih.
15
A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.
16
I rekoše Mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus reče im: Da! Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu?
17
I ostavivši ih izadje napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći onde.
18
A ujutru, vraćajući se u grad, ogladne.
19
I ugledavši smokvu jednu kraj puta dodje k njoj, i ne nadje ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.
20
I videvši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva!
21
A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biće.
22
I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete.
23
I kad dodje u crkvu i stade učiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenički i starešine narodne govoreći: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu?
24
A Isus odgovarajući reče im: Ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama kazati kakvom vlasti ovo činim.
25
Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste?
26
Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.
27
I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo. Reče i On njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.
28
Šta vam se čini? Čovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reče: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom.
29
A on odgovarajući reče: Neću; a posle se raskaja i otide.
30
I pristupivši k drugom reče tako. A on odgovarajući reče: Hoću, gospodaru; i ne otide.
31
Koji je od ove dvojice ispunio volju očevu? Rekoše Mu: Prvi. Reče im Isus: Zaista vam kažem da će carinici i kurve pre vas ući u carstvo Božje.
32
Jer dodje k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete.
33
Drugu priču čujte: Beše čovek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima i otide.
34
A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.
35
I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.
36
Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto.
37
A po tom posla k njima sina svog govoreći: Postideće se sina mog.
38
A vinogradari videvši sina rekoše medju sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.
39
I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše.
40
Kad dodje dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onim?
41
Rekoše Mu: Zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vreme.
42
A reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim očima.
43
Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božje, i daće se narodu koji njegove rodove donosi.
44
I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.
45
I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče Njegove razumeše da za njih govori.
46
I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.
Desktop Oglas
Prikazuje se samo na desktopu sa desne strane.
Mobilni Oglas
Prikazuje se samo na mobilnom ispod poglavlja.