TEST
1
I ustavši odande dodje u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše.
2
I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu?
3
A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije?
4
A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.
5
I odgovarajući Isus reče im: Po tvrdji vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.
6
A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.
7
Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj,
8
I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.
9
A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.
10
I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi.
11
I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj.
12
I ako žena ostavi muža svog i podje za drugog, čini preljubu.
13
I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu.
14
A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.
15
Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega.
16
I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.
17
I kad izadje na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni?
18
A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
19
Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.
20
A on odgovarajući reče Mu: Učitelju! Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.
21
A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dodji, te hajde za mnom uzevši krst.
22
A on posta zlovoljan od ove reči, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.
23
I pogledavši Isus reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko!
24
A učenici se uplašiše od reči Njegovih. A Isus opet odgovarajući reče im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u carstvo Božje!
25
Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje.
26
A oni se vrlo divljahu govoreći u sebi: Ko se dakle može spasti?
27
A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.
28
A Petar Mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.
29
A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevandjelja radi,
30
A da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni.
31
Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.
32
A kad idjahu putem u Jerusalim, Isus idjaše pred njima, a oni se čudjahu, i za Njim idjahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poče im kazivati šta će biti od Njega:
33
Evo idemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se glavarima svešteničkim i književnicima i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima;
34
I narugaće Mu se, i biće Ga, i popljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan ustaće.
35
I pred Njega dodjoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti.
36
A On im reče: Šta hoćete da vam učinim?
37
A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.
38
A Isus im reče: Ne znate šta ištete: možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?
39
A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reče im: Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se;
40
Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.
41
I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na Jovana.
42
A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.
43
Ali medju vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći medju vama, da vam služi.
44
I koji hoće prvi medju vama da bude, da bude svima sluga.
45
Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.
46
I dodjoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i učenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, sedjaše kraj puta i prošaše.
47
I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!
48
I prećahu mu mnogi da ućuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me!
49
I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te.
50
A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dodje k Isusu.
51
I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš da ti učinim? A slepi reče Mu: Ravuni! Da progledam.
52
A Isus reče mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.