TEST
1
I ustavši njih sve mnoštvo, odvedoše Ga k Pilatu.
2
I počeše Ga tužiti govoreći: Ovog nadjosmo da otpadjuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car.
3
A Pilat Ga zapita: Ti li si car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.
4
A Pilat reče glavarima svešteničkim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku.
5
A oni navaljivahu govoreći: On buni ljude učeći po svoj Judeji počevši od Galileje dovde.
6
A Pilat čuvši za Galileju zapita: Zar je on Galilejac?
7
I razumevši da je iz područja Irodovog posla Ga Irodu, koji takodje beše u Jerusalimu onih dana.
8
A Irod, videvši Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno želeo da Ga vidi, jer je mnogo slušao za Njega, i nadaše se da će videti od Njega kakvo čudo.
9
I pita Ga mnogo koje za šta; ali mu On ništa ne odgovori.
10
A glavari sveštenički i književnici stajahu, i jednako tužahu Ga.
11
A Irod osramotivši Ga sa svojim vojnicima, i narugavši Mu se, obuče Mu belu haljinu, i posla Ga natrag Pilatu.
12
I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod medju sobom; jer pre behu u zavadi.
13
A Pilat sazvavši glavare svešteničke i knezove i narod
14
Reče im: Dovedoste mi ovog čoveka kao koji narod otpadjuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom čoveku nijednu krivicu što vi na njega govorite;
15
A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt.
16
Dakle, da ga izbijem pa da pustim.
17
A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sužnja.
18
Ali narod sav povika govoreći: Uzmi ovog, a pusti nam Varavu;
19
Koji beše bačen u tamnicu za nekakvu bunu učinjenu u gradu i za krv.
20
A Pilat opet reče da bi on hteo pustiti Isusa.
21
A oni vikahu govoreći: Raspni ga, raspni.
22
A on im treći put reče: Kakvo je dakle on zlo učinio? Ja ništa na njemu ne nadjoh što bi zasluživalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim.
23
A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svešteničkih.
24
I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.
25
I pusti onog što iskahu, koji beše bačen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.
26
I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji idjaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.
27
A za Njim idjaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za Njim.
28
A Isus obazrevši se na njih reče: Kćeri jerusalimske! Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom.
29
Jer gle, idu dani u koje će se reći: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.
30
Tada će početi govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas.
31
Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, šta će biti od suvog?
32
Vodjahu pak i druga dva zločinca da pogube s Njim.
33
I kad dodjoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve.
34
A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke.
35
I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.
36
A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,
37
I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.
38
A beše nad Njim i natpis napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.
39
A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.
40
A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osudjen tako?
41
I mi smo još pravedno osudjeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio.
42
I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dodješ u carstvo svoje.
43
I reče mu Isus: Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju.
44
A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.
45
I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.
46
I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.
47
A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreći: Zaista ovaj čovek beše pravednik.
48
I sav narod koji se beše skupio da gleda ovo, kad vide šta biva, vrati se bijući se u prsi svoje.
49
A svi Njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje behu išle za Njim iz Galileje, i gledahu ovo.
50
I gle, čovek, po imenu Josif, savetnik, čovek dobar i pravedan,
51
(On ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam čekaše carstvo Božije,
52
On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.
53
I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.
54
I dan beše petak, i subota osvitaše.
55
A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.
56
Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.