TEST
1
Kad razume, dakle, Gospod da su čuli fariseji da Isus više učenika dobija i krštava nego Jovan
2
(Isus pak sam ne krštavaše nego učenici Njegovi),
3
Ostavi Judeju, i otide opet u Galileju.
4
A valjalo Mu je proći kroz Samariju.
5
Tako dodje u grad samarijski koji se zove Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svom.
6
A onde beše izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta sedjaše na izvoru; a beše oko šestog sahata.
7
Dodje žena Samarjanka da zahvati vode; reče joj Isus; daj mi da pijem.
8
(Jer učenici Njegovi behu otišli u grad da kupe jela.)
9
Reče Mu žena Samarjanka; kako ti, Jevrejin budući, možeš iskati od mene, žene Samarjanke, da piješ? Jer se Jevreji ne mešaju sa Samarjanima.
10
Odgovori Isus i reče joj: Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu.
11
Reče Mu žena: Gospode! Ni zahvatiti nemaš čim, a studenac je dubok; odakle ćeš dakle uzeti vodu živu?
12
Eda li si ti veći od našeg oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova?
13
Odgovori isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti;
14
A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.
15
Reče Mu žena: Gospode! Daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na vodu.
16
Reče joj Isus: Idi zovni muža svog, i dodji ovamo.
17
Odgovori žena i reče Mu: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro si kazala: Nemam muža;
18
Jer si pet muževa imala, i sad koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala.
19
Reče Mu žena: Gospode! Vidim da si ti prorok.
20
Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.
21
Reče joj Isus: Ženo! Veruj mi da ide vreme kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.
22
Vi ne znate čemu se molite; a mi znamo čemu se molimo: jer je spasenje od Jevreja.
23
Ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce.
24
Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.
25
Reče Mu žena: Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, kad On dodje kazaće nam sve.
26
Reče joj Isus: Ja sam koji s tobom govorim.
27
I tada dodjoše učenici Njegovi, i čudjahu se gde govoraše sa ženom; ali nijedan ne reče: Šta hoćeš? Ili šta govoriš s njom?
28
A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reče ljudima:
29
Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila: da nije to Hristos?
30
Izidjoše, dakle, iz grada i podjoše k Njemu.
31
A učenici Njegovi moljahu Ga, medjutim, govoreći: Ravi! Jedi.
32
A On im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate.
33
Tada učenici govorahu medju sobom: Već ako Mu ko donese da jede?
34
A On im reče: Jelo je moje da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao.
35
Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu.
36
I koji žnje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduju zajedno i koji seje i koji žnje;
37
Jer je u tom istinita beseda da je drugi koji seje a drugi koji žnje.
38
Ja vas poslah da žnjete gde se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov udjoste.
39
I iz grada onog mnogi od Samarjana verovaše Ga za besedu žene koja svedočaše: Kaza mi sve što sam učinila.
40
Kad dodjoše, dakle, Samarjani k Njemu, moljahu Ga da bi ostao kod njih; i onde osta dva dana.
41
I mnogo ih više verova za Njegovu besedu.
42
A ženi govorahu: Sad ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami čusmo i poznasmo da je Ovaj zaista spas svetu, Hristos.
43
A posle dva dana izidje odande, i otide u Galileju:
44
Jer sam Isus svedočaše da prorok na svojoj postojbini nema časti.
45
A kad dodje u Galileju, primiše Ga Galilejci koji behu videli sve što učini u Jerusalimu na praznik; jer i oni idoše na praznik.
46
Dodje pak Isus opet u Kanu galilejsku, gde pretvori vodu u vino. I beše neki carev čovek čiji sin bolovaše u Kapernaumu.
47
Ovaj čuvši da Isus dodje iz Judeje u Galileju, dodje k Njemu i moljaše Ga da sidje i da mu isceli sina; jer beše na samrti.
48
I reče mu Isus: Ako ne vidite znaka i čudesa, ne verujete.
49
Reče Mu carev čovek: Gospode! Sidji dok nije umrlo dete moje.
50
Reče mu Isus: Idi, sin je tvoj zdrav. I verova čovek reči koju mu reče Isus, i podje.
51
I odmah kad on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu govoreći: Sin je tvoj zdrav.
52
Tada pitaše za sahat u koji mu lakše bi; i kazaše mu: Juče u sedmom sahatu pusti ga groznica.
53
Tada razume otac da beše onaj sahat u koji mu reče Isus: Sin je tvoj zdrav. I verova on i sva kuća njegova.
54
Ovo opet drugo čudo učini Isus kad dodje iz Judeje u Galileju.