TEST
1
A Isus pre pashe na šest dana dodje u Vitaniju gde beše Lazar što umre, koga podiže iz mrtvih.
2
Onde Mu, pak, zgotoviše večeru, i Marta služaše, a i Lazar sedjaše s njim za trpezom;
3
A Marija uzevši litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuća se napuni mirisa od mira.
4
Onda reče jedan od učenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:
5
Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?
6
A ovo ne reče što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i imaše kovčežić, i nošaše što se metaše u nj.
7
A Isus reče: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;
8
Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.
9
Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dodjoše ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podiže iz mrtvih.
10
A glavari sveštenički dogovoriše se da i Lazara ubiju;
11
Jer mnogi njega radi idjahu iz Judeje i verovahu Isusa.
12
A sutradan, mnogi od naroda koji beše došao na praznik, čuvši da Isus ide u Jerusalim
13
Uzeše grane od finika i izidjoše Mu na susret, i vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.
14
A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano:
15
Ne boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sedeći na magaretu.
16
Ali ovo učenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu učiniše.
17
A narod svedočaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih.
18
Zato Ga i srete narod, jer čuše da On učini ovo čudo.
19
A fariseji govorahu medju sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.
20
A behu neki Grci koji behu došli na praznik da se mole Bogu.
21
Oni dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreći: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.
22
Dodje Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.
23
A Isus odgovori im govoreći: Dodje čas da se proslavi Sin čovečiji.
24
Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;
25
Koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za život večni.
26
Ko meni služi, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni služi onog će poštovati Otac moj.
27
Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče! Sačuvaj me od ovog časa; ali za to dodjoh na čas ovaj.
28
Oče! Proslavi ime svoje! Tada glas dodje s neba: I proslavio sam i opet ću proslaviti.
29
A kad ču narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Andjeo mu govori.
30
Isus odgovori i reče: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.
31
Sad je sud ovom svetu; sad će biti isteran knez ovog sveta napolje.
32
I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.
33
A ovo govoraše da pokaže kakvom će smrti umreti.
34
Narod Mu odgovori: Mi čusmo iz zakona da će Hristos ostati vavek; kako ti govoriš da se sinu čovečijem valja podignuti? Ko je taj sin čovečiji?
35
A Isus im reče: Još je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.
36
Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekavši ovo Isus otide i sakri se od njih.
37
Ako je i činio tolika čudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;
38
Da se zbude reč Isaije proroka koji reče: Gospode! Ko verova govorenju našem? I ruka Gospodnja kome se otkri?
39
Zato ne mogahu verovati, jer opet reče Isaija:
40
Zaslepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
41
Ovo reče Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.
42
Ali opet i od knezova mnogi Ga verovaše; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;
43
Jer im većma omile slava ljudska nego slava Božija.
44
A Isus povika i reče: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;
45
I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.
46
Ja dodjoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.
47
I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu neću suditi; jer ja ne dodjoh da sudim svetu, nego da spasem svet.
48
Koji se odreče mene, i ne prima reči moje, ima sebi sudiju: reč koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan;
49
Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti.
50
I znam da je zapovest Njegova život večni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče Otac.