TEST
1
Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.
2
I progovorivši Jov reče:
3
Ne bilo dana u koji se rodih, i noći u kojoj rekoše: Rodi se detić!
4
Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvetljavala ga svetlost!
5
Mrak ga zaprznio i sen smrtni, oblak ga obastirao, bio strašan kao najgori dani!
6
Noć onu osvojila tama, ne radovala se medju danima godišnjim, ne brojala se u mesece!
7
Gle, noć ona bila pusta, pevanja ne bilo u njoj!
8
Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!
9
Potamnele zvezde u sumračje njeno, čekala videlo i ne dočekala ga, i ne videla zori trepavica;
10
Što mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih očiju.
11
Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeći iz utrobe?
12
Zašto me prihvatiše koljena? Zašto sise, da sem?
13
Jer bih sada ležao i počivao; spavao bih, i bio bih miran,
14
S carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline,
15
Ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuće svoje puniše srebra.
16
Ili zašto ne bih kao nedonošče sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla?
17
Onde bezbožnici prestaju dosadjivati, i onde počivaju iznemogli,
18
I sužnji se odmaraju i ne čuju glas nastojnikov.
19
Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara.
20
Zašto se daje videlo nevoljniku i život onima koji su tužnog srca,
21
Koji čekaju smrt a nje nema, i traže je većma nego zakopano blago,
22
Koji igraju od radosti i vesele se kad nadju grob?
23
Čoveku, kome je put sakriven i kog je Bog zatvorio odsvuda?
24
Jer pre jela mog dolazi uzdah moj, i kao voda razliva se jauk moj.
25
Jer čega se bojah dodje na mene, i čega se strašah zadesi me.
26
Ne počivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dodje strahota.