Bibleuni.com
1
I sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, dodjoše u pustinju sinsku prvog meseca, i stade narod u Kadisu; i onde umre Marija, i bi pogrebena onde.
2
A onde nemaše zbor vode, te se skupiše na Mojsija i na Arona.
3
I svadjaše se narod s Mojsijem, i govorahu: Kamo da smo pomrli kad pomreše braća naša pred Gospodom!
4
Zašto dovedoste zbor Gospodnji u ovu pustinju da izginemo ovde i mi i stoka naša?
5
I zašto nas izvedoste iz Misira da nas dovedete na ovo zlo mesto, gde ne rodi ni žito ni smokva ni groždje ni šipak, a ni vode nema za piće?
6
I dodje Mojsije i Aron ispred zbora na vrata šatora od sastanka, i padoše ničice; i pokaza im se slava Gospodnja.
7
I reče Gospod Mojsiju govoreći:
8
Uzmi štap, i sazovite zbor ti i Aron brat tvoj, i progovorite steni pred njima; te će dati vodu svoju; tako ćeš im izvesti vodu iz stene, i napojićeš zbor i stoku njihovu.
9
I Mojsije uze štap ispred Gospoda, kako mu zapovedi Gospod.
10
I sazvaše Mojsije i Aron zbor pred stenu, i on im reče: Slušajte odmetnici! Hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu?
11
I diže Mojsije ruku svoju i udari u stenu štapom svojim dva puta, i izidje voda mnoga, te se napoji narod i stoka njihova.
12
A Gospod reče Mojsiju i Aronu: Što mi ne verovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato nećete odvesti zbora tog u zemlju koju sam im dao.
13
To je voda od svadje, gde se svadjaše sinovi Izrailjevi s Gospodom, i On se proslavi medju njima.
14
Iza toga posla Mojsije poslanike iz Kadisa k caru edomskom da mu kažu: Ovako kaže brat tvoj Izrailj: Ti znaš sve nevolje koje nas snadjoše:
15
Kako naši oci sidjoše u Misir, i bejasmo u Misiru dugo vremena, i kako Misirci zlo činiše nama i ocima našim;
16
I vikasmo ka Gospodu, i Gospod ču glas naš, i posla andjela, koji nas izvede iz Misira; i evo smo u Kadisu, gradu na tvojoj medji.
17
Pusti nas da prodjemo kroz tvoju zemlju; nećemo ići preko polja ni preko vinograda, niti ćemo piti vode iz kog studenca; ići ćemo carskim putem, nećemo svratiti ni na desno ni nalevo dok ne predjemo medju tvoju.
18
A Edom mu odgovori: Ne idi preko moje zemlje, da ne izidjem s mačem preda te.
19
A sinovi Izrailjevi rekoše mu: Ići ćemo utrenikom, i ako se napijemo vode tvoje, mi ili stoka naša, platićemo je; ništa više, samo da pešice prodjemo.
20
A on im odgovori: Nećete proći. I izidje Edom pred njih s mnogo naroda i s velikom silom.
21
I kad ne hte Edom dopustiti Izrailju da pridje preko medje njegove, Izrailj otide od njega.
22
I krenuvši se od Kadisa dodjoše sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, ka gori Oru.
23
I Gospod reče Mojsiju i Aronu na gori Oru kod medje edomske govoreći:
24
Aron valja da se pribere k rodu svom, jer neće ući u zemlju koju sam dao sinovima Izrailjevim, jer ne poslušaste zapovesti moje na vodi od svadje.
25
Uzmi Arona i Eleazara sina njegovog, i izvedi ih na goru Or.
26
I svuci Aronu haljine njegove i obuci ih Eleazaru sinu njegovom, pa će se Aron pribrati i umreti onde.
27
I učini Mojsije kako zapovedi Gospod; i izidjoše na goru Or pred svim zborom.
28
I svuče Mojsije s Arona haljine njegove i obuče ih Eleazaru, sinu njegovom, i umre onde Aron navrh gore, a Mojsije i Eleazar sidjoše s gore.
29
A kad vide sav zbor da umre Aron, plaka sav dom Izrailjev za Aronom trideset dana.
Desktop Oglas
Prikazuje se samo na desktopu sa desne strane.
Mobilni Oglas
Prikazuje se samo na mobilnom ispod poglavlja.